Jeftinije je baciti nego donirati hranu

Bez autora
Mar 13 2023

U svetu godišnje u smeću završi jedna trećina ukupno proizvedene hrane, a baca se u čitavom lancu snabdevanja – proizvodnji, preradi, prodaji i potrošnji.

Reč je o 1,3 milijarde tona različitih namirnica vrednih 700 milijardi evra koje završe na otpadu. Ni u Evropi nije puno drugačija slika – baci se 88 miliona tona, a u Srbiji čak 700.000 tona. Uz veliki ekološki problem bacanje hrane je i socijalni problem, jer dok je na jednoj strani, zbog krutih propisa, jeftinije baciti nego donirati namirnice, sa druge strane veliki je broj onih koji su gladni i ovo bi im bila značajna pomoć.

U organizaciji „Banka hrane Beograd” kažu za „Politiku” da godišnje prikupe 1.500 tona različite hrane i da je podele organizacijama širom Srbije. Samo od jednog trgovinskog lanca dobiju oko 80 tona voća i povrća i to sve bude prosleđeno onima kojima je najpotrebnije. Da bi se količine bačene hrane smanjile i u našoj zemlji potreban nam je funkcionalan sistem doniranja namirnica koji bi omogućio i restoranima i prodavnicama jednostavan način pomaganja ugroženim građanima. Za sada se i dalje plaća porez na donacije i svima je jednostavnije i jeftinije da hranu bace i pored toga što je sve skuplja. Istraživanja pokazuju da se namirnice bacaju iz više razloga, a jedan od najčešćih je nečitanje ili nerazumevanje roka trajanja na deklaracijama. Kod nas su propisi takvi da se zbog oznaka na proizvodima često i oni artikli koji bi mogli da se upotrebe ipak bace.

– Inicijativa za promenu propisa je pokrenuta još pre pandemije, ali je onda sve stalo. Važno je da se donese odluka o ukidanju poreza na donacije, što bi mnoge motivisalo da sve viškove proslede onima kojima je najpotrebnije, a sa druge strane neophodno je promeniti i oznake roka trajanja koje definiše Zakon o bezbednosti hrane. Mi imamo stroge propise i to je u redu, međutim ove promene oko deklarisanja ne bi ugrozile nikoga samo bi omogućile da se više namirnica donira, a manje baca – navodi Radmila Ivetić, iz Banke hrane Beograd.

Prema njenim rečima u ovom trenutku ni pekare, ni restorani ne mogu da doniraju hranu, zbog čega ogromna količina završi u smeću. Prema poslednjim podacima u Srbiji se dnevno baci oko dve hiljade tona namirnica. Ova organizacija je inače član Evropske federacije banaka hrane i, kako kaže Ivetićeva, većina okolnih država je prilagodila propise posebno kada je reč o ukidanju poreza na donacije i izmeni oznaka „najbolje upotrebiti do” i „upotrebljivo do”.

U Evropi se zemlje na različite načine bore protiv ovog problema. Španska vlada je, na primer, donela novi zakon protiv bacanja hrane koji podstiče nošenje ostataka iz restorana, prodavnica i ugostiteljskih objekata. Novi propisi, na primer, od supermarketa i restorana traže da snižavaju cene proizvoda kojim ističe rok trajanja, a u obavezi su da doniraju hranu koja neće biti korišćena. Ista obaveza se odnosi i na školske restorane, radničke i menze u bolnicama, a predviđeno je da sve namirnice koje se ne upotrebe idu u dalju preradu i na kraju i u stočnu hranu.

Interesantno je da barovi i restorani gostima dele besplatno kese za ljubimce kako bi mogli da ponesu nepojedene obroke i nahrane životinje. Ovaj propis predviđa i stroge novčane kazne za sve one koji ga se ne pridržavaju, a one iznose i do nekoliko desetina hiljada evra.

Ocenite tekst
Komentari
Prikaži više 
 Prikaži manje
Ostavite komentar

Prijavite se na Vaš nalog


Zaboravili ste lozinku?

Nov korisnik